О нама

ШКОЛА КАО ДРУГА КУЋА

Средња занатска школа бави се професионалном рехабилитацијом ученика са сметњама у развоју и учењу. Посебна пажња посвећује се практичној настави која се одвија у школским радионицама и код приватних послодаваца са којима школа има склопљене уговоре и који запошљавају наше ученике. Важност практичне наставе огледа се у томе што је ученици похађају три дана недељно, док су на теоријској настави два дана. Школа је верификована за многобројна занимања.

Наши ученици сусрећу се са много изазова у развоју и учењу. Тешкоће су бројне: од интелектуалне ометености, церебралне парализе, инвалидитета, неуролошких оштећења, па до сметњи из спектра аутизма.

Рад се одвија у једној смени – од 8 часова ујутро до 17 часова послеподне. Многи од ученика имају и организован превоз. За ученике који немају личне пратиоце, а не могу сами да брину о себи, за време одмора организовано је дежурство наставника, које је на добровољној основи. У школи ради и кухиња. Ученицима се служе два бесплатна оброка: ужина и ручак. Поред наставника и стручних сарадника, у школи раде и три медицинске сестре, а, волонтерски, вежбе са ученицима раде физиотерапеути. Због великог искуства у раду са ученицима са посебним потребама, често уписујемо и ученике који нису успели да се уклопе у друге средње школе због проблема са учењем или понашањем.

У школи се ученици обучавају за следећа занимања: пекар, фризер, бравар, аутолимар и помоћник аутолакирера, помоћник књиговесца, пакер, цвећар, припремач намирница и сервир. Средња занатска школа је специфична по томе што ученици имају три дана праксе током наставне недеље. Осим тога школа има сарадњу са многим предузећима, те ученици имају прилику да своју праксу обављају у отвореној привреди. Овакав вид сарадње је најзначајнији за брзо запошљавање наших ученика. Боравак ученика у предузећима током праксе пружа могућност да се сагледају њихови потенцијали, да их запослени ближе упознају и да се одлуче да им пруже могућност рада у окружењу које им је познато.

Једна од ствари по којима се школа разликује је и број секција. „Шах“, „Рачунари“, „Лепота и здравље“, атлетика, фудбал, хор, драмска, новинарска секција, само су неке од ваннаставних активности у којима ученици могу да учествују према својим способностима и афинитетима. Секције се одржавају два пута недељно и сви ученици их редовно похађају, јер су термини одржавања уклопљени у редовну наставу.


Родитељи

Огромно искуство у раду и посвећеност препознају и родитељи који су нам партнери у веома сложеном и осетљивом послу. Издвојићемо пример Матије, једног од ученика, који је постигао веома добре резултате у раду са дефектологом Сузаном Дробњак, не због жеље да се посебно истичемо, већ због жеље да се у образовању препозна значај специфичног рада наше установе.

Мајка, у жељи да и другим родитељима препоручи рад наше школе, поделила је задовољство због напретка сина.

Матија

„Матија, мој син, већ током првог месеца од уписа у Средњу занатску школу знатно је напредовао. У Средњу занатску школу је уписан као невербалан. Није говорио, осим што су повремено били присутни испади неартикулисаних гласова. Имао је веома оскудно разумевање најједноставнијих налога и није реаговао на њих. Слова је везивао искључиво за слике. Није била изграђена гестовна комуникација. Знао је да копира слова по моделу. За кратко време, колико је провео у Средњој занатској школи (месец и по дана), Матија је савладао препознавање свих слова, читање слогова, читање и писање краћих речи. Усвојио је гест „дај“ и „једе“ и показни гест којим треба да покаже шта жели. Када је по први пут успео да прочита краће речи био је веома радостан.
Веома сам задовољна што је Матија нашао другове у школи и што остварује интеракцију са њима. Он већ има своје мале ритуале са својим вршњацима који га дочекују кад дођемо ујутро у школу. Наставници се према њему опходе са уважавањем , али и са свешћу о границама које му треба поставити да би био још успешнији.“

Ученици

Изазови са којима се сусрећемо у школи веома су различити, а сви наставници, стручни сарадници и управа су на јединственом задатку – како те изазове превазићи и пружити шансу сваком ученику да, у складу са својим способностима, постигне максимум и уклопи се у друштво. Ученици похађају наставу у мањим одељењима, па се са сваким учеником ради индивидуализација и предлажу се мере за унапређење развоја, безбедности, постигнућа.

Можда најбољи начин да завршимо представљање школе је рад наше ученице у којем је описала свој доживљај свих нас са којима је провела четири године.

„Моја школа“

"Ова школа је много другачија од осталих. Овде има много емоција.
Сваки дан у школи је много леп. Када неки ученици долазе из тешких услова, наставници их не одбацују и не кажу: „Еј, док се не окупаш, помери се. Иди тамо и седи у другу клупу!“, него помажу да ученици буду прихваћени у друштву и да се не разликују од осталих. Када имамо неки проблем наставници су ту да нам помогну. Причају са нама да нам буде лакше и увек нас загрле, насмеју нам се. Никада не кажу не могу сада да причам, журим на састанак, него поред својих обавеза и деце која су болесна, не одбацују нас, него нам олакшавају бол. Понекад причама не успевају из првог пута да нас охрабре, али наставници не губе наду. Они се боре да помогну тим ученицима да се, макар док су у школи, на њиховим лицима види осмех, да се прилагоде друштву и да им се деца не смеју и не вређају их. Помажу да буду прилагођени као остала деца.
Када смо тужни и бесни на живот и на себе и кривимо себе због неких ствари и што и ми нисмо као друга деца, они то примете и кажу: “Немој тако да причаш, живот је много леп“. Када добијемо лошу оцену, они се труде да нам помогну. Сви се труде да нас изведу на прави пут. Ми, можда, то увек не видимо.
Понекад не можеш да објасниш шта је то овде посебно, а нема код других школа. Овде заједно пролазимо све: сузе, смех, љутњу, бес, успех, падове и све што чини наш живот."

Сандра Милутиновић