Трећи децембар, прва субота у месецу, за неке људе дан као и сваки други, хладан и магловит. За нас и наше ученике хладноће нема, наше руке су топле и спремне за загрљаје… Срца нам играју у ритму музике за плес…
Не тако давне 1992. године почео је да се обележава Међународни дан особа са инвалидитетом са циљем да се укаже на права и добробити особа са инвалидитетом у свим аспектима живота, посебно у сфери друштвеног, економског и културног живота. Посвећеност остваривању права особа са инвалидитетом није само питање правде, то је улагање у заједничку будућност!
Наши наставници Јелена Влајковић, Милица Миловић, Јелица Васиљевић и Милена Ивошевић су са ученицима обележили Дан особа са инвалидитетом. Говорили су о томе шта је инвалидитет, које су баријере са којима се особе сусрећу, као и шта је то дискриминација и како се борити против исте. Решења за све проблеме су ученицима сама навирала и донели су закључак да треба мењати свест људи, разбијати предрасуде и стереотипе и потрудити се да својим размишљањем и понашањем дајемо пример другима.
Истакли смо да сама та реч инвалидитет не представља особу, јер то је иста особа као што смо и ми сами. Особа која има потребу да воли и буде вољена, особа која има потребу да буде прихваћена, да се дружи, да је виде, чују и разумеју, да јој пруже руку, да је загрле и помогну јој.
Ученици су имали задатак да украсе слова и да напишу поруке подршке за све своје другаре који наилазе на препреке и потешкоће. Све поруке сложили су као једну велику слагалицу, истичући да смо сви ми једнако вредни делови слагалице која се зове-живот.
Аутори радионице: Јелена Влајковић, Милица Миловић, Јелица Васиљевић и Милена Ивошевић
Аутор текста: Милена Ивошевић
Аутор фотографија: Фото-секција
