У последњем издању Просветног прегледа (2994/5 (25-26) – 10-17. октобар 2024.) објављен је чланак о спровођењу практичној наставе кроз структурално учење на образовном профилу цвећар-вртлар. За Просветни преглед о начинима овог учења говорила је наставница Средње занатске школе Тамара Лазовић.
Чланак преносимо у целости.
У Средњој занатској школи у Београду, на смеру цвећар-вртлар, у једном од одељења образују се ученици са поремећајем аутистичног спектра. Практична настава изводи се сваког дана и спроводи се структурално учење. У оквиру овог облика учења ђеци кроз визуелну подршку знају која активност следи и шта се од њих очекује, а од плана активности се не одступа. Уз праву подршку могућности ових ученика су велике, па се значајна пажња посвећује вештинама од животног значаја и активностима које они у будућности могу да искористе и примене. Те активности су одржавање хигијене радног места/просторије, коришћење средстава заштите на раду (кецеља, рукавица), одржавање алата чистим, пресипање, преношење, прање, брисање и слично.
За сваки структурални рад потребна је подршка одељенског веће и личних пратилаца деце који морају да испрате активности и када одељенски старешина није ту.
,, Веома сам поносна на групу ученика и одељенско веће с којим сарађујем, чак и колеге којима то није блиско увек испрате структуру. У раду са децом са поремећајем аутистичног спектра, важно је да имамо предвидиве и јасне активности, кораке уз помоћ којих долазимо до циља и временске одреднице. Ми смо средња школа и настава траје од 8:30 до 14:30, што за децу са развојним сметњама може бити оптерећујуће. Структура је начин на који им олакшавамо разумевање радног дана. Дешава се да током дана имамо шест часова практичне наставе и тада рад конципирамо у неколико целина као што су: рад за столом, доручак, одлазак у стакленик, где свако има задатак прилагођен својим способностима, одмор на струњачи уз таблет или слагалицу, ручак, одлзак напоље и релаксација, уз стимулативно корективне вежбе. Ништа од тога, наравно, не би било могуће да ученици кроз ситем образовања нису имали праве дефектологе, који су их учили да задатке ураде сами. То је циљ којем се тежи када је реч од деци са сметњама у развоју“, објашњава Тамара Лазовић, одељенски старешина и наставник праксе.
Т.Л.
Просветни преглед 2994/5
0 коментара