На порталу NewsMax Balkans у недељу 29.06.2025. објављен је чланак којим се на афирмативан начин представљена наша школа. Чланак представљамо у целости.
Линк оригинал чланка:https://newsmaxbalkans.com/info/drustvo/16264/srednja-zanatska-skola-ucenici-zanimanja/vest
Установа у којој занати живе: Ђаци Средње занатске школе праве руже од лима, књиге, фризуре и освајају бројне награде
Средња занатска школа на Канаревом брду читав је комплекс радионица и учионица прилагођен ученицима са сметњама у развоју, који одише атмосфером заједништва и топлине. Девет образовних профила које школа нуди, девет је друштвено корисних заната којима се ученици оспособљавају за самосталан живот.
Са дефектологом Марином Јанковић Николић завирили смо у свет заната, обишли просторије школе, имали прилике да видимо ученике на пракси, да разговарамо с њима и њиховим наставницима.
Говорећи за NewsMax Balkans, Марина је истакла да за ученике са сметњама у развоју постоје основне и средње школе, али и да су оне често спојене у Школу за основно и средње образовање (ШОСО).
„Средња занатска школа је специфична јер је само средња, све остале су основне или ШОСО“, напоменула је наша саговорница.
Као школа за ученике са сметњама у развоју, Средња занатска школа специфична је по организацији, начину рада и кадру.
„Групе су мање, од шест до дванаест ученика по одељењу. Што се тиче кадра, запослени су дефектолози различитих профила и дефектолошки остручени наставници који долазе из различитих подручја рада“, појаснила је Марина за Неwсмаx Балканс.
Када је реч о начину организовања рада, Марина је нагласила да су у односу на редовне школе, овде заступљенија очигледна настава и очигледна средства, кроз игролики материјал и животне вештине.
Иако не личе на класичне учионице, из њих одише чиста креативност и естетизам.
„Ученици имају теоријску наставу, али је фокус на пракси. Школе су другачије опремљене и простор је органиозован тако да више погодује ученицима и њиховим потребама. Они ту имају свој део за одмор у току дана. Цвећари поред баште имају и учионицу у којој је систем кап по кап“, указала је дефектолошкиња.
До прве тачке обиласка одвео нас је мирис који је допирао из кухиње, поред које се налазила и застакљена кантина.
Припремачи намирница
На вратима нас је дочекао мирис бакиног колача и две главне куварице, ученице овог образовног профила које су биле у јеку припрема за Дан школе, који се обележава 30. маја.
Кажу да им је требало доста времена да све то припреме, али да им није тешко пало јер уживају у спремању хране.
„Припремачи намирница су двогодишње занимање и ученици обављају праксу у школској кухињи. Што се тиче оброка, стиже нам кетеринг, али ученици учествују у сервирању и расклањању судова, а осим тога имају и своју праксу где припремају јела са наставницима. Велики је број ученика да би припремали за све, али увек нешто припреме на дневном нивоу“, објаснила нам је дефектолошкиња.
Пекари имају праксу
До припремачима намирница сродног заната довео нас је, такође мирис хране.
Како је истакла наша саговорнциа Марина, пекари на другој и трећој години имају праксу у отвореној привреди у Скроз доброј пекари
„Постоји могућност да имају праксу и у мањим пекарама када школа направи уговор о сарадњи па они могу да буду од друге године три пута недељно на пракси. Често се и запосле јер постоји велика потреба за пекарама“, нагласила је дефектолошкиња.
У наставку обиласка прошли смо кроз башту у којој су се одмарали наставници и ученици. Поред дивних столова, терасу је красила и љуљашка коју су израдили ђаци на пракси.
Чаробни зелени кутак цвећара
Простор школе задивљујућим чини радионица која подсећа на праву ботаничку башту. У питању је интерактивна учионица, која одише вегетацијом, бујношћу, зеленилом и креативношћу.
Пуна је биљака које су засадили ученици, али и њихових паноа, фотографија и радова.
„Цвећари брижљиво негују, заливају и пресађују ове биљке“, рекла је Марина за наш портал.
Чувари старог заната
Из ботаничке баште отишли смо у књиговезницу, где су нас дочекали неговатељи једног готово заборављеног заната.
Некада су њим бавили монаси, потом је постао грађански занат, а сада полако изумире јер су тај посао углавном преузеле штампарије.
„Ово занимање није актуелно, ово је уметничко-занатски посао за који баш и нема посла на тржишту рада“, тужно је указала Марина.
Међутим, ученици Средње занатске школе не дају овом посебном занату да нестане и показују зашто је ручни рад најлепши, најцењенији и с машином неупоредив.
Ученици овог образовног профила су нам показали како изгледа посао књиговесца. Затекли смо их како брижљиво ручно израђују књиге.
„Они тренутно шију књиге“, појаснио нам је њихов наставник Урош Мајсторовић.
Ученик другог разреда рекао је да му пракса не пада тешко, да процес израде једне књиге траје око два сата и да им је занимљиво.
„Раније се овде штампало по наруџбини, али је то мало утихнуло. Гледамо да отворимо тај привредни део да може да се штампа, од књига до матурских радова”, рекла је наставница која предаје књиговесцима Драгица Николић.
Најмања израђена књига била величине нокта
Неки од ученичких радова су књиге у тврдом повезу, блокчићи, подметачи
„Најмања књига коју смо израдили за једну изложбу била је величине једног нокта“, рекла је Драгица у разговору за наш портал.
Тренутно најмања књига у радионици била је величине неколико центиметара.
Како нам је рекао наставник Урош, од материјала користе картон, папир, конац, разне канапе и везице.
„Да би књига била што лепша користе се и разни украсни материјали“, напоменуо је наставник.
Наставница Николић напоменула је да ту постоје два образовна профила.
„Двогодишњи је помоћник књиговезачке дораде, а трогодишњи је помоћник књиговесца. Многа деца су се запослила. Децу обучавамо на једноставнијим машинама, а постоје и машине за децу у колицима. Све је прилагођено индивидуалним способностима ученика”, навела је наставница праксе.
Потпуно опремљени фризерски салони
Из оних старих и заборављених отишли смо у радионицу у којој се негује занат који вероватно никада неће бити угрожен.
У фризерском салону затекли смо ученице које су правиле фризуре својој наставници.
Матуранткиње и победнице овогодишњег републичког такмичења у фризерским знањима и вештинама рекле су за наш портал да су задовољне праксом и да највише воле да праве локне.
„Имају све услове за рад и боље је у односу на Фризерску школу јер је мали број деце и буде један наставник на четири до пет ученика. Ученици зато остварују велике успехе на такмичењима које организује заједница специјалних школа и увек смо ту освајали прва и друга места. Школа обезбеђује сву опрему“, изјавила је наставница Тамара Јокић.
Ученици овде буду и модели једни другима, те увек имају лепе фризуре, а ако то не желе, ту су наставници или лутке.
Ауто-лакирери и ауто-лимари
Рођенданску атмосферу затекли смо у радионици ауто-лакирера.
„Има нас мало и по жељи родитеља славимо рођендане јер се они баш лепо друже“, рекла нам је њихова наставница.
Пустили смо ђаке да се веселе, а ми смо поразговарали са њиховим наставником Сашом Петровићем.
„Овај смер похађају ученици који имају мало бољу моторику. Ради се отклањање корозије оштећених делова, имамо комору и кабину за шприцање и завршно фарбање. Трудимо се да их максимално обучимо“, подвукао је наставник.
„Код мајстора се увек чека“
Поред ауто-лакирера, ту су и ауто-лимари.
Њихов наставник указао је на то да последњих година нема много ученика јер је то најтеже занимање.
„Ради се са озбиљним алатима. Овде може да дође било ко да поправи ауто. Оно што добију овде не добијају код приватника. Свако ко је дошао научио је да завари и моћи ће да заради. Данас има највише аутомобила, то занимање је у дефициту, код мајстора се увек чека“, рекао је наставник.
Уметност бравара
Улазак у браварску радионицу био је као улазак у неки уметнички атеље.
Видели смо мношто радова, макета, изума, као рецимо роштиљ од старог бојлера, малу и велику љуљашку, мост, дрво и листове од лима, бицикл, мачку, фламинга од жице и много других предмета.
„Ово је браварска радионица, металски смер. Данас је велика потражња за браварима јер је то занимање у дефициту. Све су ово идеје ученика, само их реализујемо заједно. Радови иду на изложбе“, нагласио је професор праксе.
Додао је да ученици поправљају клупе, столице и шта год треба у школи.
„Науче основне ствари да свако од њих може да буде помоћник мајстора макар. Од прве до треће године напредују пуно“, напоменуо је наш саговорник.
Носиоци бројних награда
Један кутак школе испуњен је полицом пуном награда, пехара, медаља које су ученици ове школе освојили на бројним такмичењима.
Помоћница директора и професорка српског језика и књижевности Јелена Влајковић говорила је за наш портал о значајним такмичењима и награђиваним ученицима. Посебно се осврнула на књижевно стваралаштво.
„Наши ученици пишу и учествују на књижевњм конкурсима и смотрама. Неколико ученика је имало част да оствари резултате на међународним фестивалима дечјег књижевног ствараластва, а једна ученица је освојила 3. место на републичком такмичењу са међународним учешћем. На овај начин инклузија се имплементира на најлепши начин, јер наши ученици остварују резултете такмичећи се и дружећи се са ученицима редовних школа“, рекла нам је она.
Помоћница директора је истакла да на тај начин ученици остварују социјалну интеракцију са својим вршњацима типичне популације.
Посебно је издвојила ученика образовног профила пекар, који је до сада аутор 32 песме.
„Он пише на различите теме, а највише га интересују природа, историја, љубав према родном граду, али и прве љубави и другарства. Кроз његове песме читалац у потпуности може да доживи личност овог талентованог младића и лепоту његовог аутентицног погледа“, указала је Влајковић за наш портал.
„Пекари и фризери се најлакше запосле“
Дефектолог Марина Јанковић Николић напоменула је да од свих занимања пекари и фризери најбрже дођу до посла.
„Како уђу у праксу, често ту и остану да раде. То је добар пример инклузије који доведе до циља. Циљ је инклузивно друштво, да они буду укључени у заједницу у смислу запошљавања. Нажалост, има и лоших примера. Немамо добар систем подршке запошљавања особа са сметњама у развоју. Постоје неке организације које се тиме баве. То је добро, али није довољно. Круна често изостане“, навела је Марина.
Додала је да је на родитељима да одлуче да упишу дете тамо где желе, али скренула је пажњу да је предност специјалних школа већа посвећеност ученицима због организације и броја ученика.
„Све има предности и мане, али милим да постоје ученици којима би више годило да буду у специјалној школи јер би имали интензивнији третман“, закључила је дефектолошкиња.